Koleginicama i kolegama u Srbiji,

U ovom trenutku (veče 21. novembra) širom sveta je okupirano više od 70 univerziteta – od Austrije i Nemačke, do Kalifornijskog Univerziteta u Santa Kruzu, SAD. Broj ljudi koji se uključuju u borbu za bolje obrazovanje povećava se iz dana u dan (ako ne i iz sata u sat). Pokret se širi po celom svetu. U tom kontekstu, veoma me je obradovala vest da se studentski protesti održavaju i kod vas. Neočekivano brza radikalizacija studenata i širenje okupacija i demonstracija su zadivljujuće, onda kada stvari posmatramo internacionalno i međusobno se solidarišemo.

Mi ovde u Beču okupiramo univerzitete preko četiri nedelje i ni ne razmišljamo o odlasku. Naprotiv, već pravimo planove kako ćemo provesti božićne praznike, jer je jasno da ostajemo!

U Austriji je preko 10 univerziteta pod okupacijama, od kojih su tri u Beču. Veliki broj ljudi, instituta i drugih univerziteta uključen je u izgradnju protesta protiv bolonje i za besplatno obrazovanje dostupno svima.

Živimo u svetu u kom vlade obrazovanju daju nizak prioritet i sve više smanjuju budžet za njega, dok, sa druge strane, bolonjske reforme primoravaju studente da prekidaju studije. Studentski pokret, međutim, pokazuje da širom planete postoje ljudi koji stoje rame uz rame i zahtevaju više novca za obrazovni sektor, umesto dosadašnjeg povećanja školarina. Postoje ljudi koji se protive politici koja obrazovanje podređuje tržišnim konceptima i koji zahtevaju besplatno obrazovanje za sve. Ovo se tiče svih nas, jer smo svi mi primorani da snosimo posledice i enormne probleme koji dolaze sa bolonjskim reformama – sada je vreme da svi zajedno ustanemo i kažemo: Dosta!

Ovde u Austriji sve je počelo 20. oktobra, okupacijom Fakulteta primenjenih umetnosti u Beču. Dva dana kasnije, došlo je do omanjeg protesta na glavnom bečkom univerzitetu, kako bi se umetnicima pružila podrška. Ovaj protest završen je okupacijom najvećeg amfiteatra na univerzitetu, a u narednih nekoliko dana sve više studenata uključilo se u aktivnosti. Nedelju dana nakon prve okupacije, Tehnološki Univerzitet u Beču održao je veliki otvoreni sastanak na kom je odlučeno da svi jednostavno ostanu u slušaonici – čime je otpočela nova okupacija – što su i ostali ispratili.

Primili smo poruke solidarnosti od Grčke, preko Francuske i Danske, pa do Argentine. Na samoj okupaciji organizovali smo sopstvenu kuhinju, info-pult, ljude koji se brinu o pospremanju prostorija – i sve ostalo što nam je neophodno da bi smo mogli da živimo na univerzitetu. Vremenom smo pokretali sve veći broj radnih grupa koje se bave raznim pitanjima. To su grupe u kojima su ljudi organizovani u skladu sa pitanjem kojim se bave, na primer razradom naših konkretnih zahteva, prikupljanjem argumenata protiv bolonjske deklaracije, itd. Postoje i radne grupe koje planiraju demonstracije i akcije, pokušavaju da podstaknu još više ljudi da se uključe u aktivnosti, uspostavljaju vezu sa nastavnicima, radnicima, srednjoškolcima, kao i one koje rade na samoj organizaciji okupacije. Veliki zborovi na kojima se donose sve odluke održavaju se gotovo svakodnevno. Koncept radnih grupa i zborova je izraz masovnog demokratskog organizovanja odozdo.

Zvanični studentski predstavnici iz godine u godinu nisu uspevali da reše naše probleme. Sada imamo toliko veliki pokret da ljudi počinju da stvari uzimaju u svoje ruke. Studentske organizacije jesu deo pokreta, ali samo jedan deo od mnogih. Neki od ljudi uključenih u okupacije su već godinama aktivni, dok je drugima ovo prvi put da učestvuju u političkim debatama, diskusijama i aktivnostima.

S jedne strane, ova okupacija pokazuje da za okupiranje univerziteta nije bilo potrebno odobrenje zvaničnih studentskih predstavnika, dok s druge pokazuje da nam je sama okupacija bila neophodna kako bismo imali prostor za politički aktivizam kojim stavljamo pritisak na vladu. Ministar obrazovanja odbija da nas obiđe i nije spreman da sa svima nama koji smo uključeni u okupacije demokratski diskutuje. Njegovo ponašanje samo daje legitimitet našim okupacijama – mi smo u ofanzivi i nastavljamo da okupiramo! Međunarodni dani akcije, poput onog od 17. novembra, daju nam dodatnu snagu: širom sveta je više od 300,000 ljudi izašlo na ulice kako bi zahtevali bolju politiku prema obrazovanju. Na našem univerzitetu u Beču, zborovi, na kojima su učestvovali studenti, ali i profesori i drugi radnici na univerzitetu, i na kojima se raspravljalo o narednim koracima, održani su na preko 20 odeljenja. 

Nakon toga krenuli smo u marš do Industrijskog doma – sedišta Federacije austrijske industrije. Nama je jasno da studenti i radnici moraju da se ujedine kako bi zaista pritisnuli vlasti da ispune njihove zahteve. Povezivanje borbe za bolje obrazovanje i za veće plate je važno jer je u pitanju ista borba – pitanje koje se postavlja glasi: Ko će platiti za sadašnju ekonomsku krizu? Naša poruka da nećemo plaćati za njihovu krizu mora biti jasna! Bankari i elite su oni koji su izazvali krizu i zato oni moraju biti ti koji za nju treba i da plate, ne mi i ne studenti i radnici u drugim državama u svetu – upravo zbog toga je bitno da se borimo na internacionalnom nivou.

Koleginice i kolege u Srbiji, problemi koji su pred vama i nama su isti; ispred nas je zajednički neprijatelj i zato moramo da se borimo zajedno i još više proširimo internacionalni karakter pokreta. Ovo je i naša snaga kojom povećavamo pritisak na naše vlade zbog čega ćemo na kraju i pobediti.

Jedan svet – jedna borba!

Solidarno,

Judit Litšauer